Evropa na raskršću: Etika i demokratija u fragmentisanom svetu
Govor Velikog Majstora LVLS Vladimira Markovića na generalnoj skupštini AACEE u Barseloni
LVLS
10/13/202610 мин читање
Generalna skupština A.A.C.E.E. održana je u Barseloni od 25. do 27. septembra 2026. godine, a domaćin joj je bila Simbolička Velika Loža Španije. Ovde donosimo ceo govor Velikog Majstora LVLS Vladimira Markovića na ovoj skupštini.
Evropa na raskršću
Etika i demokratija u fragmentisanom svetu
Sloboda, razum, solidarnost i očuvanje vrednosti
Draga braćo i sestre,
Dozvolite mi najpre da izrazim zahvalnost Simboličnoj velikoj loži Španije što nas je ugostila, na njenom gostoprimstvu i na prilici da se ponovo sretnemo u duhu bratstva, dijaloga i saradnje.
Tema našeg skupa, „Evropa na raskršću: etika i demokratija u fragmentisanom svetu”, nije izabrana slučajno. Ona odražava vreme u kojem živimo, ali i odgovornost koju mi, kao liberalni i adogmatski slobodni zidari, nosimo prema društvima u kojima živimo i delujemo.
Zvanični podnaslov našeg skupa glasi: „Sloboda, razum, solidarnost i očuvanje vrednosti”. To su ujedno i četiri stuba na kojima možemo zasnovati svoj odgovor na fragmentaciju Evrope.
Evropa se danas zaista nalazi na raskršću. Pa ipak, to raskršće nije samo političko, ekonomsko ili geopolitičko. Ono je, pre svega, etičko, moralno i civilizacijsko.
Vidimo društva u kojima postoje izbori, a ipak poverenje u demokratske institucije opada. Vidimo parlamente koji funkcionišu dok javni dijalog postaje sve oštriji. Demokratske procedure formalno ostaju na snazi, dok istovremeno slabe nezavisnost institucija, sloboda medija i efikasni mehanizmi za pozivanje vlasti na odgovornost. Demokratija može opstati u svojoj formi, a da postepeno gubi svoj duh.
Prema izveštaju instituta „V-Dem” iz 2026. godine, nazadovanje demokratije pogađa sedam država članica Evropske unije. To je ozbiljno upozorenje da slabljenje demokratije nije problem ograničen na jedan region Evrope, već se tiče evropskog prostora u celini.
Istovremeno, evropsku fragmentaciju podstiču nacionalizam i populizam. Složeni problemi se sve češće svode na jednostavne parole, dok emocije potiskuju argumente. Kada politika počne prvenstveno da igra na kartu straha, nezadovoljstva i podela po osnovu identiteta, ne menja se samo politički stil – menja se i demokratska kultura.
Dakle, demokratija nije samo pitanje izbora. To obuhvata vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa, slobodu medija, zaštitu manjina i mehanizme kontrole vlasti, ali i sposobnost da se saslušaju drugi i prihvati činjenica da oni koji drugačije misle nisu naši neprijatelji.
Savremenoj Evropi ne nedostaje političara, ali joj sve više nedostaju državnici i vizionari. Mnogo je onih koji se bave svakodnevnom politikom i razmišljaju samo do narednih izbora, dok je sve manje onih koji imaju hrabrosti da razmišljaju deset ili dvadeset godina unapred.
Državnik ne razmišlja samo o onome što je danas popularno, već o onome što je dugoročno dobro za društvo. Vizionar ne upravlja samo krizom koja je pred njim, već nastoji da oblikuje budućnost koja tek dolazi. Danas imamo previše politike usmerene na naredne izbore, a premalo one usmerene na narednu generaciju.
Kada politika izgubi svoju viziju i svede se na političko manevrisanje, demokratija može nastaviti da funkcioniše na proceduralnom nivou, ali društvo počinje da gubi svoj pravac.
Istovremeno, kada posmatramo svakodnevni život običnih ljudi, često vidimo sasvim drugačiju Evropu od one koja nam se predstavlja u javnom diskursu. Ljudi različitih nacionalnosti, veroispovesti, porekla i boje kože rade zajedno, žive jedni pored drugih, zajedno školuju decu, sarađuju, sklapaju prijateljstva i pomažu jedni drugima.
Naravno, netolerancija postoji i bilo bi pogrešno to poricati, ali se u svakodnevnom životu ona i dalje uglavnom javlja kao izolovani incident. Nije ni približno toliko rasprostranjena ili dominantna u neposrednim odnosima među ljudima kao što bi se moglo zaključiti na osnovu političkog, medijskog i digitalnog prostora.
Stoga moramo postaviti neprijatno pitanje: ako su ljudi sposobni da žive zajedno, ko onda stvara podele – i ko od njih ima koristi? Podele se hrane strahovima, ekonomskom nesigurnošću, istorijskim traumama i osećajem nepravde, ali se ti strahovi mogu politički pojačati i pretvoriti u sukob. Kada politika više nije u stanju da ponudi zajedničku viziju budućnosti, ona veoma lako počinje da nudi zajedničkog neprijatelja.
Mediji i digitalne platforme daju dodatnu snagu tom procesu. Sukob privlači pažnju, strah se širi brže od objašnjenja, a ekstremni stavovi često postaju vidljiviji od onih razumnih.
Državnik nastoji da ujedini društvo oko zajedničke budućnosti. Političkom manevrisanju je mnogo lakše da ujedini pristalice oko zajedničkog neprijatelja.
Nakon Drugog svetskog rata, Evropa je pokušala da izgradi upravo suprotan poredak. Evropski projekat nije nastao samo kao ekonomski aranžman. Bio je to i moralni odgovor na rat, totalitarizam, progone i razaranja.
Zato etika mora biti u središtu našeg razmišljanja.
Etika daje smisao institucijama, zakonima i demokratskim procedurama. Bez toga, institucije mogu postojati, ali gube kredibilitet; prava mogu biti proklamovana, ali ne i istinski poštovana.
Stoga, pitanje pred nama nije samo kakvu Evropu želimo, već i kakav je čovek potreban Evropi. Da li pasivan i uplašen pojedinac, zatvoren u okvire sopstvene grupe i identiteta? Ili slobodan, odgovoran i obrazovan građanin, sposoban za dijalog i solidarnost, i spreman da brani ljudsko dostojanstvo?
Upravo tu počinje naša masonska odgovornost. Prvi stub našeg odgovora je sloboda.
Za slobodoumnog masona koji odbacuje dogme, sloboda počinje slobodom savesti — pravom svake osobe da veruje, da ne veruje i da slobodno izražava svoja uverenja, pod uslovom da se time ne ugrožavaju jednaka prava drugih.
Stoga je za nas sekularizam mnogo više od razdvajanja države i religije. To je garancija da nijedna religija, dogma ili ideologija neće postati obavezno merilo građanske vrednosti.
Istovremeno, naši simboli nas podsećaju da sloboda nije samovolja.
Šestar nas uči da primenjujemo moralno merilo na sopstvene postupke i da prepoznamo granice svoje slobode tamo gde počinje dostojanstvo druge osobe. Ugaonik nas poziva da svoje odluke preispitujemo kroz prizmu pravičnosti, istine i odgovornosti.
Sloboda bez odgovornosti može prerasti u sebičnost, dok moć bez ograničenja — čak i kada je stečena putem izbora — može postati pretnja samoj slobodi.
Savremena sloboda se takođe suočava sa novim izazovima. Digitalni nadzor, masovno prikupljanje podataka i tehnološke mogućnosti država i privatnih kompanija nameću pitanje koliko bezbednosti možemo zahtevati a da pritom ne izgubimo pravo na privatnost. Demokratsko društvo mora da štiti svoje građane, ali ne sme da pretvori svakog građanina u objekat stalnog nadzora.
Drugi stub je razum.
U masonskoj tradiciji, Svetlost nije konačna istina koju neko poseduje i nameće drugima. Ona je traganje — sposobnost da se sumnja, proverava, uči i vodi dijalog sa drugom osobom.
Digitalne platforme i veštačka inteligencija omogućili su izuzetno brz pristup znanju, ali su istovremeno ubrzali širenje lažnih i manipulativnih sadržaja. Prema istraživanju Evrobarometra iz novembra 2025. godine, 79 procenata Evropljana zabrinuto je zbog mogućnosti da građani donose izborne odluke na osnovu dezinformacija. Kada ljudi više ne dele čak ni osnovne činjenice, oni više ne žive samo sa različitim mišljenjima — oni počinju da žive u različitim stvarnostima. Stoga je odbrana razuma danas ujedno i odbrana demokratije.
Ali demokratija ne može opstati ako se građanin svodi isključivo na glasača koji ubacuje listić u kutiju jednom u nekoliko godina. To zahteva aktivnog građanina — osobu koja postavlja pitanja, proverava informacije, učestvuje i preuzima deo odgovornosti za zajednicu.
I upravo tu Loža može da ponudi skroman, ali značajan model. U Loži govorimo i slušamo. Biramo i glasamo. Prihvatamo zajedničku odluku. Funkcije su izborne i vremenski ograničene. Možemo se razlikovati u stavovima, ali zbog toga ne raskidamo „lanac jedinstva”. Učimo da prihvatimo razlike u mišljenju. To je jedna od najvažnijih demokratskih lekcija: razlika u mišljenju ne mora da dovede do neprijateljstva.
Treći stub je solidarnost.
„Lanac jedinstva” nije samo ritualni čin. On je slika međusobne zavisnosti ljudi. U njemu niko ne stoji sam, a ipak se niko ne gubi u mnoštvu. Svaki pojedinac zadržava svoju individualnost, dok istovremeno preuzima deo odgovornosti za celinu.
Možda je to upravo slika Evrope kojoj težimo: različiti narodi i države koji čuvaju svoje identitete, svesni da njihova budućnost zavisi jedni od drugih. Tu solidarnost vidimo kad god požari, zemljotresi ili poplave pogode neku evropsku zemlju, a vatrogasci, spasilačke ekipe, lekari i oprema iz drugih država prelaze granice kako bi pružili pomoć. U takvim trenucima, solidarnost prestaje da bude samo parola.
Jedan čovek pomaže drugom, jedna država pomaže drugoj, a granice gube svoj značaj pred ljudskom patnjom.
I mi smo u Srbiji pokušali da vrednosti pretočimo u dela. Tokom šestomesečne kampanje sprovedene u nekoliko gradova, promovisali smo doniranje organa, dok je naše bratstvo takođe učestvovalo u donacijama medicinske opreme i pružanju pomoći ugroženim porodicama. Cilj nije bio da pokažemo ko smo, već da demonstriramo šta naše vrednosti znače kada postanu odgovornost prema drugom ljudskom biću.
Ipak, ovde u Španiji, bilo bi pogrešno govoriti o solidarnosti a ne pomenuti migracije. Nedavni događaji u Seuti pokazali su koliko brzo migraciona kriza može prerasti u humanitarnu, bezbednosnu i političku krizu, ali i kako ljudi koji beže od rata, progona, siromaštva ili očaja mogu postati sredstvo političkog i geopolitičkog pritiska. U tom trenutku više ne govorimo samo o migracijama, već o instrumentalizaciji ljudskih bića.
U svom reagovanju na događaje u Seuti, Simbolička velika loža Španije istakla je dve obaveze koje se ne smeju suprotstavljati jedna drugoj: zaštitu ljudskog dostojanstva i pravo demokratske države da štiti svoje granice, bezbednost svojih građana i vladavinu prava.
Demokratska država ima i pravo i dužnost da kontroliše svoje granice. Humanost ne znači odsustvo granica i pravila. Ali osoba koja stoji na toj granici ne prestaje da bude ljudsko biće. Snaga demokratije upravo leži u njenoj sposobnosti da bude istovremeno čvrsta i humana – da štiti svoje granice, a da pritom ne napušta sopstvene vrednosti.
Integracija je dvosmeran proces. Legitimno je očekivati od onih koji dolaze da poštuju zakon, jednakost, slobodu savesti i prava drugih, dok društvo-domaćin mora da im pruži istinsku priliku da postanu ravnopravni članovi tog društva.
Centralna i istočna Evropa takođe poznaju i drugu stranu migracija – odlazak mladih i obrazovanih ljudi. Kada društvo izgubi lekare, inženjere, nastavnike, istraživače i mlade porodice, ono ne gubi samo stanovništvo, već i znanje, kreativnost i deo svoje budućnosti.
Stoga evropska solidarnost mora značiti i smanjenje razvojnih razlika među regionima, jer uporne nejednakosti mogu produbiti društvene i političke podele.
Četvrti stub je očuvanje vrednosti.
Vrednosti se ne čuvaju njihovim ponavljanjem na svečanim skupovima ili upisivanjem u deklaracije. One se čuvaju samo kada se žive, prenose i primenjuju.
U jednoj italijanskoj loži – što je primer koji sam opisao u svojoj knjizi – članovi su saznali da kandidat za gradonačelnika pripada lokalnom neonacističkom pokretu. Oni nisu pripadali istoj političkoj stranci niti su zajednički podržavali njegovog protivkandidata. Ipak, javno su se usprotivili njegovom izboru jer su smatrali da je nacizam nespojiv sa masonskom etikom i ljudskim dostojanstvom. To ilustruje važnu razliku.
Liberalno i adogmatsko slobodno zidarstvo ne treba da postane politička stranka, niti da učestvuje u svakodnevnim stranačkim sukobima. Ali politička neutralnost ne sme značiti moralnu ravnodušnost. Mi ne pripadamo nijednoj političkoj stranci. Ali pripadamo vrednostima.
Ne možemo se voditi jednim moralnim kodeksom u loži, a drugim u profanom svetu. Ako ono što gradimo u Hramu ne prenesemo u svoje porodice, profesije i društva, naš rad ostaje nedovršen. Grubi kamen nije samo simbol naših ličnih nesavršenosti. On nas podseća da ni društvo u kojem živimo nije dovršeno delo.
Ova poruka ima poseban značaj za Centralnu i Istočnu Evropu. Naš region nosi posebno snažno sećanje na fašizam, nacizam, Holokaust, ratove, komunističke diktature, nacionalizam i političke progone. Pad Berlinskog zida i Gvozdene zavese 1989. godine probudio je očekivanje da će demokratizacija postati nepovratan proces. Ali istorija se nije završila 1989. godine.
Postalo je jasno da promena političkog sistema ne stvara automatski demokratsku političku kulturu. Demokratija se ne stvara pukim usvajanjem ustava, održavanjem izbora ili uvođenjem evropskog zakonodavstva. Ona zahteva snažne institucije, slobodne medije, obrazovanje, odgovorne građane i kulturu dijaloga. Upravo zbog svog istorijskog iskustva, Centralna i Istočna Evropa imaju šta važno da doprinesu budućnosti kontinenta. Naša regionalna perspektiva ne sme biti zatvorena. Ona mora doprineti obnovi Evrope kao zajednice vrednosti. Želimo Evropu koja ostaje otvorena za sve evropske države koje su istinski spremne da prihvate vladavinu prava, demokratske institucije, slobodu medija, sekularizam, zaštitu manjina i ljudsko dostojanstvo.
Buduće proširenje Evropske unije ne sme biti puka geopolitička odluka ili administrativno ispunjavanje formalnih kriterijuma. Međutim, Evropska unija takođe ne sme izgubiti svoj kredibilitet u odnosu na zemlje kandidate. Neophodna je istinska i kredibilna evropska perspektiva.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope ne treba da budu samo prostor između Istoka i Zapada, već ravnopravni učesnici u oblikovanju budućnosti Evrope. AACEE u tome ima važnu ulogu. Naše Udruženje proizilazi iz iskustva Centralne i Istočne Evrope, ali njegova poruka ima evropski značaj.
AACEE mora biti prostor dijaloga, saradnje i međusobne podrške. To treba da bude prostor u kojem liberalne i nadogmatske masonske poslušnosti zajednički razmatraju probleme sa kojima se suočavaju evropska društva i razvijaju konkretne odgovore. Ne treba da se plašimo društvene i političke sfere ako u nju ulazimo sa jasnim vrednostima, a ne sa ambicijama dnevne politike. Mi nismo politička organizacija, ali vrednosti za koje se zalažemo nisu pitanja prema kojima liberalno i dogmatsko masonstvo mogu ostati ravnodušni.
Stoga bi AACEE trebalo da razvija obrazovne programe, javne konferencije i projekte za mlade, te da jača demokratsku kulturu, medijsku pismenost, slobodu savesti, istorijsko sećanje i interkulturalni dijalog. Razlikujemo se po jeziku, istoriji, kulturi i tradiciji. Ali upravo u toj raznolikosti leži naša snaga.
U našim ložama susreću se ljudi različitih zanimanja, nacionalnosti, veroispovesti i filozofskih uverenja. I uprkos tim razlikama, prepoznajemo jedni druge kroz zajedničke vrednosti. To je možda jedna od najvažnijih poruka koju slobodno zidarstvo danas može da uputi društvu: raznolikost ne mora da preraste u podelu, različitost ne mora da dovede do sukoba, a neslaganje ne mora da izazove neprijateljstvo.
Budućnost Evrope neće zavisiti isključivo od institucija, sporazuma, vojnih kapaciteta ili političkih odluka. Zavisiće i od naše sposobnosti da očuvamo vrednosti koje su evropskom društvu omogućile da dostigne sadašnji stepen civilizacijskog razvoja – slobodu, ljudsko dostojanstvo, vladavinu prava, odgovornost, toleranciju i solidarnost.
Te vrednosti nisu samo nasleđe prošlosti. One predstavljaju moralni okvir bez kojeg je održivi razvoj nemoguć. One grade poverenje, omogućavaju mir i stabilnost i stvaraju uslove za ekonomski, društveni, kulturni i ljudski napredak. Društvo koje izgubi svoj moralni kompas može nastaviti da funkcioniše, ali teško da može postići trajni napredak.
Upravo zato liberalno i adogmatsko slobodno zidarstvo snosi posebnu odgovornost: ne da nameće politička rešenja, već da podseća društvo na važnost vrednosti koje prevazilaze dnevnu politiku, da ih brani od relativizacije i da ih svojim delovanjem unosi u društvo.
Kontakt
office@lvls.org.rs
Novosti o našim aktivnostima
sekretarijat@lvls.org.rs
Liberalna Velika Loža Srbije © 2023 Sva prava pridržana
